Vratih se sa ostrva divnog.

Zaljubila sam se 2-3 puta. Jednom fatalno. U osobu. Drugi put fatalnije - u mesto, ili je to mesto postalo posebno bas zbog osobe? Hmm...

Elem... Vracam se tamo sledece godine, da upoznam ostrvo do kraja, ovako je ostalo nedoreceno. Opet se pitam.. Sta cu ja kad ostarim? Sta cu sa ovolikim lepim uspomenama, ako me vec sad boli sto je proslo, a bilo je bukvalno juce?

Eh, ti muski... Bilo je lepo, dok je trajalo, a kod mene je sve kratko, tako da se polako navikavam da crpim zadovoljstvo iz onoga sto je proslo, dok me ne strefi nova sreca. Valjda je i to umece... Uzivati u onome sto imas, a trenutno su to slike i secanja. Do sledece godine.